KNJIŽARA U TEHERANU-Mardžan Kamali

Radnja knjige smeštena je u Iranu i prati dešavanja u Teheranu 50-tih godina prošlog veka. Knjiga govori o zabranjenoj ljubavi koja počinje u knjižari i knjižara je okvir u kojoj se ljubav razvija. Priča je prepletena je u tri vremenske linije, a centralno mesto u romanu zauzima motiv zabranjena ljubav, koji se generacijama iznova ponavlja. Ovo jeste ljubavna knjiga, ali nije slatkasto štivo, već jako lepo ispričana priča, prepletena političkim zbivanjima u Iranu.

Radnja romana počinje 1916. godine, tokom koje upoznajemo Alija, mladića nemirnog duha koji je osuđen na tradicijom ugovoreni brak s daljom rođakom Atije. Ali, poreklom iz bogate porodice istinski je zaljubljen u drugu devojku nestvarne lepote Badri čiji otac prodaje dinje na pijaci – i samim tim zbog klasne razlike njihova ljubav je nemoguća. Strast mladalačke ljubavi potpuno opija mladića i devojku, te oni polako ulaze u tajnu romansu. Ali, nakon noći provedene sa voljenom Badri biva gotovo primoran da se ipak oženi devojkom koju je njemu porodica namenila i time krši zavet dat Badri. Badri ostaje trudna i podvrgava se abortusu koji će dovesti do toga da ne može da zadrži bebe i kasnije, kada je srećno udata u dobrostojeću porodicu, imaće pet trudnoća u kojima će izgubiti plod. Bahman je jedino dete koje je uspela da rodi. Ona je  žena bez emocija koju kroz dalji život vodi put osvete i mržnje.

Nekoliko decenija kasnije radnja se odvija u vreme političkih prevrata, a priča se plete oko sedamnaestogodišnje devojke Roje koja pribežište od jednoličnog života u Teheranu pronalazi između polica knjižare – Prodavnica papira. Vlasnik knjižare je sada već pedesetogodišnji Ali koji na ovom mestu pronalazi oazu miru nakon nesrećne ljubavi koja ga još uvek proganja. Ispunjen mirom Rojin život promeniće se u momentu kada u Prodavnicu papira ušeta politički revolucionar Bahman. Istovetna ljubav prema pesniku Rumiju spojiće Roju i Bahmana, međutim njihovu ljubav na sve načine pokušava da prekine Bahmanova majka zbog dobro utemeljene tradicije kojom je mladiću već predodređena druga devojka. Usred građanskog rata koji izbija na ulicama Teheranu, mladića i devojka  odlučuju se na tajno venčanje, ali Bahman se ne pojavljuje u dogovoreno vreme te Roja ostaje ubeđena da je on samo izigrao njena osećanja. Badri je naterala Alija da se uključi u njene planove da odvoji Roje od svog sina. Ako ona nije uspela da se uda za ljubav svog života zbog novca, neće sad njen sin porodično bogatstvo proćerdati na devojku koja nema miraz i iz skromnije je porodice.

-Iščekivanje, svest da će nešto novo i bolje doći, da će biti njegova u slobodnom, demokratskom Iranu – sve je to bilo njihovo. Imali su budućnost i sudbinu u zemlji na samom pragu hrabrog početka. Volela ga je snagom praska. Bilo je nemoguće zamisliti budućnost u kojoj ne bi čula njegov glas svakog dana.

- Pogledao ju je, a ona se iznenadila koliko ranjivo izgleda tu pred njom.
Nije mu dala da izgovori reči, nije bilo potrebe; nije se igrala s njim. Poljubila ga je u magli jasmina. Bilo je to kao da sleće tamo gde je trebalo da bude sve vreme, u drugačiju ravan, nežnu i neverovatno zavodljivu – na mesto potpuno njihovo, ono koje se nikad nije usudila da istraži.
Njegov ukus, njegove ruke oko nje, njegovo telo pritisnuto uz njeno dok je nastavljala da ga ljubi ostavljali su utisak neograničenosti. Kad se konačno odmakla, izgledao je zajapureno, preplavljeno, preneraženo.

-Mladi misle da će ih životne tragedije zaobići. Da mogu da plutaju u toj naivnoj nadi. Pogrešno veruju da mladost ili žudnja ili ljubav mogu nadjačati ruku sudbine.“ Uzdahnuo je. „A istina je, draga moja mlada damo, da ti je sudbina ispisana na čelu od samog početka. Ne možemo da je vidimo. Ali tu je. A mladi koji strastveno vole nemaju pojma koliko je ružan ovaj svet.“ Spustio je obe ruke na tezgu. „Svet bez saosećanja.“

Roja, povređena, odlazi u Ameriku na školovanje i tamo upoznaje Amerikanca s kojim stupa u srećan brak. Ipak, prošlost joj je u glavi.

Decenije prolaze, Roja dobija tek po neku vest o  svojoj velikoj ljubavi, ali i dalje ostaje bez saznanja šta se zapravo desilo uoči njihovog venčanja na kojem se Bahman nije pojavio. To pitanje ostaje otvoreno sve do 2013. godine i upravo tada, šezdeset godina kasnije Roja dobija priliku da ponovo sretne Bahmana koji poslednje dane svog života provodi u staračkom domu. Ona saznaje da je Bahman živ i da je u Americi od njegovog sina koji drži knjižaru u koju je ona slučajno ušetala.

Saznaje i da je Bahman nije ostavio, on je dobio pismo da je Roja odustala od njihovog plana, i da ne želi da se uda za njega, isto kao što je Roja dobila pismo da je on odlučio da se oženi drugom. Zapravo je za sve to kriva njegova majka.

Šta mi je ostalo upečatljivo: devojačka osetljivost Roje, njena nesigurnost, razvoj ljubavi u njoj, potom prilagođavanje drugoj kulturi, ali istovremeno žal za svojom zemljom i poznatim ukusima, mirisima i ljudima. Sve je to tako lepo i nenametljivo opisano.

-Prošlost je uvek tu, vreba iz ćoškova, namiguje ti kad pomisliš da si je ostavio iza sebe i otišao dalje, drži se iznutra za tvoje srce.

-Kad su stigle u malu prodavnicu u gradu, Roja je ušla, zažmurila i udahnula poznatu mešavinu mirisa. Onda je otvorila oči. Htela je da proguta u jednom zalogaju celu radnju. Htela je da sve s polica natrpa u suknju i pobegne, da odnese sve do poslednje tegle sa začinima koji su joj toliko nedostajali. Deo njenog bića vratio se kući.

- Rojina majka uvek je govorila da nam je sudbina zapisana na čelu od rođenja. Ne može se videti, ne može se pročitati, ali je tu, napisana nevidljivim mastilom, i život prati tu sudbinu. Bez obzira na sve drugo.

- Zašto mu se srce ne oprašta od nje? Zašto isti ljudi ostaju u našoj duši, zaglavljeni u našem grlu, utisnuti u naš um?

-Sinovi su meki kao glina u majčinim rukama.

-Nebo je bilo purpurno, a oblaci boje modrica.

-Prošao je okolo i otvorio vrata zato što je to bio Volter, zato što ga je vaspitala majka (Alis: dobra, mila, koja je mirisala na salatu od krompira) koja ga je naučila kako se treba ponašati prema dami. Zato što je imao sedamdeset sedam godina i nije mogao da shvati zašto se mladi ljudi danas ne ponašaju prema svojim suprugama kao da su od krhkog stakla. Pomogao je Roji da izađe iz kola i postarao se da joj pleteni šal zaštiti nos i usta od vetra.