KĆI TRGOVCA SVILOM-Dajna Džefriz

Radnja je smeštena u 1952. godina u  Francusku Indokinu, u vreme kada počinje previranje i borba za oslobođenja od kolonijalne zavisnosti. Pratimo porodicu Francuza oženjenog Vijetnamkom i njegove dve ćerke-Silvi i Nikol. Nikol je nasledila majčin izgled, ali nažalost majku nikada nije upoznala (umrla je na porođaju). Silvi ima evropski izgled, i uvek dominira nad Nikol. Ona je sestra za primer, ona je lepotica, sposobna je i otac joj veruje. Zato joj i prepušta da vodi porodični biznis-trgovine svilom, dok Nikol za osamnaesti rođendan dobija samo jednu napuštenu radnju u starom vijetnamskom delu Hanoja.

Odnos dve sestre nije nikada bio idiličan, ali su istovremeno neraskidivo vezane zato što su odrastale bez majčinske ljubavi. Kada se pojavljuje Mark, tajanstveni Amerikanac, rivalitet između njih dve postaje još jači.

 

-Sutradan, prvog Nikolinog dana u prodavnici svile, Silvi joj je pomogla da obavije crnu tkaninu kan dong oko svoje duge kose, kao tubu. Složile su se da je bolje da Nikol tamo nosi vijetnamsku odeću, pa je obukla tuniku ao daj, plavu kao paunovo perje, preko crnih svilenih pantalona.

Nikol se naklonila i nasmejala se kad je ugledala svoj odraz u ogledalu. Bila je uzbuđena ne samo zato što će danas početi u radnji već i zbog toga što će se najzad ponovo videti s Markom.

„Sad ne izgledam nimalo francuski", kazala je i zapitala se šta će on pomisliti kad je bude video ovako obučenu.

»Samo u radnji. Kod kuće možeš biti Francuskinja ako hoćeš, mada, naravno, nikad to nećeš biti."

»Nijedna od nas nikad to neće biti, Silvi." »Da. U pravu si."

 

-Kad je Nikol završila kupovinu, vazduh je bio prožet mirisom slivnika, mada nije bilo tako neprijatno jer ga je nadjačavala aroma svežeg peciva. Tako je to ovde. Izmešano dobro i loše. Srećom, oblaci su prošli i ulicom su trčala deca da obave poslove koje su im zadale majke, ili su se igrala u  slivnicima, mada sam bog zna šta sve mogu pokupiti iz te  ljigave smeđe vode ili od gustih rojeva komaraca u vazduhu.

Nikol je stajala na ulazu u radnju, s ključem u ruci. Pored nje je neki bogalj držao kartonsku kutiju s prženim zelenim povrćem i sirom od soje prelivenim marinadom od đumbira, s mesta gde je sedeo na pločniku. Okrenula se da mu nešto sitniša i razmeni s njim dve-tri reči.

Sa gornjeg prozora uske prodavnice svile preko puta čula je vijetnamsku muziku s radija. Ne tako živopisna i manja od njihove, radnja je prodavala svilu slabijeg kvaliteta, zavese. Dok ju je udovica čoveka koji je prethodno vodio prodavnicu svile Divalovih namrgođeno gledala iza delimično razmaknute zavese, Nikol je primetila njene zube. Ta žena ih je još bojila u crno; očigledno pripadnica stare škole, koja veruje da beli zubi pristaju samo psima. Kad je Nikol podigla ruku da je pozdravi, žena je naglo navukla zavesu i iščezla.

Čula je nekog iza sebe i okrenula se, ali to je bio samo prodavac prženih prolećnih rolnica.

 

Nikol se posvećuje radnji. Sve više primećuje čudna zbivanja u četvrti koja imaju veze sa Vijetminom- pobunjenicima koji žele da okončaju francusku vladavinu svim mogućim sredstvima. Oko njene radnje se vrzma lokalni momak-Tran, koji pokušava da je odvuče na stranu Vijetmina i da joj ukaže kako je Vijetnamcima potrebno da postanu nezavisni, da se oslobode tuđeg uticaja i tuđe vlasti.

 

-Kosa mu je bila razbarušena, bio je bos i obučen u tamnu ao ba ba, tuniku i pantalone nalik pidžami, tipične za seoska područja.

 

-Uz oca Francuza, uz kuvaricu Francuskinju i sestru koja je, iako rasno mešanog porekla, izgledala kao Francuskinja, vijetnamskoj strani Nikolinog života retko je davano prostora. Roditelji njene majke odrekli su se kćeri kad se udala za Francuza, i Nikol ih nikad nije upoznala niti je imala ikakvu predstavu o tome gde oni žive. Francuzi su toliko dugo dominirali Vijetnamom da je Nikol često osećala kako svojim izgledom izneverava porodicu. Ona je jedina savrše- no govorila vijetnamski i često je žalila što nema majku da s njom razgovara. Inače, da nije bilo Nikolinog izgleda, ceo svet bi mislio da su svi u porodici Dival Francuzi.

 

-Ovde, u staroj četvrti, živi se napolju. To joj se sviđalo. Nekako je bilo otvoreno i iskreno. Ulicom je prilazio dečko što prodaje čaj, balansirajući s dugačkom motkom od bambusa na ramenima; celom njenom dužinom su bile okačene limene šoljice, cevi i čajnici, i melodično zveckali njišući se. Onaj mladi Vijetnamac, Tran, zastao je da razgovara s njim. Tako joj se ukazala prilika. Šmugnula je iz radnje, brzo zaključala vrata i otišla.

Iza ugla je prošla pored neke stare Vijetnamke koja je obznanjivala svoja gledišta da je čuje ceo svet. Francuze nije briga!", govorila je žena.

 

-Nikol i O-Lan stajale su i divile se tek popunjenim policama i dok su po podu padale pruge sunčeve svetlosti, O-Lan je ponudila da napravi svilastu kafu, kafu s kondenzovanim mlekom i jajetom. Premda joj je kafa s jajetom isprva zvučala užasno, bio je to možda najukusniji napitak koji je Nikol ikada okusila. Gusta i kremasta, nije uopšte imala ukus kafe već više karamel-krema s dodatkom kofeina, pa je Nikol počela da se navikava i uživa u njoj.

Dok je čekala kafu, razmišljala je o ocu. U borbama severno od Hanoja povređeno je mnogo Francuza. Njen otac je otputovao na lice mesta, ali njoj se neprestano vraćala slika kako on ljubi onu ženu - jer zapravo ga nije ni videla otkad je tome prisustvovala. Bar je krečenje završeno i radnja je sad bila otvorena, pa je mogla da se usredsredi na mušterije umesto da brine o tome šta on radi.

 

 

-Nadam se da voliš ban sjeo", kazala je O-Lan. „Nisam čak nikad ni čula za to." „To je neka vrsta hrskave palačinke. Služimo je uz rau song

„A to je?"

„Sastoji se od bananinog brašna i lišća guave."

„Zvuči izvrsno."

 

-Tamo je prvi put videla tri etape u proizvodnji svile i zaljubila se u tu tkaninu. Prva etapa je gajenje dudova. Zatim idu uzgoj svilenih buba i izvlačenje niti iz njihovih čaura. Svilene bube jedu lišće dudova, a kad se preobraze u lutke, ubijaju ih potapanjem u ključalu vodu pre nego što se razviju odrasli insekti. Bilo joj je žao jadne male lutke, odgajene samo da bi proizvela svilu, neprekinutu nit kad se čaura razmota. Posle toga ih skuvaju i pojedu. Treća etapa, i najuzbudljivija, jeste pravljenje tkanine od tih niti.

 

-Nikol se zadubila i zanela u svet konkubina, od kojih su mnoge bile visokog roda, mandarinske kćeri. Prikazane su prekrasnim crtežima i Nikol se veoma sviđala njihova starinska odeća. To joj je dalo ideju šta bi mogla da napravi od preostalih zaliha svile.

Čitala je o devet rangova konkubina, u zavisnosti od položaja njihovih očeva, ali zapanjila se kad je saznala da, jednom smeštena u carski grad, konkubina više nikad nije smela da vidi svoju porodicu. Obučavana je da govori blagim glasom i da bude poslušna, da zadovolji careve seksualne potrebe, da ga češlja, oblači, da mu glača nokte i tako dalje. Fasciniralo ju je to što je pročitala, ali srce ju je bolelo zbog tih žena koje nikad nisu izašle iz pozlaćenog zatvora.

 

 

Dok se trudila da od svoje prodavnice načini „najlepšu radnju u celoj Ulici Svile“, polako saznaje koliko su Vijetnamci zapravo obespravljeni.

 

-Neprekidno je razmišljala o svemu što joj je Tran rekao On je idealista i veruje u ciljeve Vijetmina, pa je počela da pomišlja kako je možda u pravu. Međutim, prava istina je bila da niko zasigurno ne zna kako će se sve završiti. Možda će Francuzi na kraju ipak zadržati Indokinu, a možda i neće. Svakako se neće predati bez borbe. U mislima se vraćala na premijeru predstave i na Markov iznenadni nestanak; i neprestano se brinula da se između njih dvojice nije desilo nešto strašno.

Narednih nekoliko nedelja, živeći odvojeno od porodice, Nikol je često bila usamljena. Imala je suviše vremena za razmišljanje i satima je tumarala gradom posle zatvaranja radnje, razmišljajući o tome kako da sagleda situaciju. Kako da izabere. To su bila najvažnija pitanja njenog života, na koja i dalje nije imala odgovore.

Međutim, kako je počela da zaista upoznaje grad, shvatila je koliko su gradski urbanisti nastojali da razdvoje francuske od vijetnamskih delova. Odmah u početku srušili su drevne građevine i hramove da naprave mesta za novi grad. Sad su u francuskom delu preovlađivale široke ulice, s prostranim vilama i velelepnim vladinim zgradama, dok su četvrti, čak i one koje su Francuzi obnovili, zadržale uske i duguljaste građevine nalik cevima, i retko se nailazilo na fasadu u francuskom stilu.

Tran joj otvara oči za korupciju koja vlada u kolonijalnoj vlasti. Ona je zgrožena kada otkrije dokle je spremna da ide njena porodica da očuva francusku moć i odlučuje da pobegne na sever sa Tranom, pomogne „pravičnom cilju“ i regrutuje za Vijemtin. Ustvari, možda se takva odluka ne bi ni prelomila u njoj, da je prethodno njena porodica nije stavila u kućni pritvor, a njena predstava o Marku kao idealnom momku, pala u vodu.

 

Oko šest meseci provodi sa pobunjenicima, videvši koliko su zapravo Francuzi sirovi prema Vijetnamcima, ali i koliko su ovi beskrupolozni u svojoj borbi za slobodu. Tran joj pomaže da pobegne iz logora za preobraćenike, gde su je doveli jednog dana, s namerom da je ubace kao prostitku u redove francuskih vojnika da bi špijunirala za Vijetmin.

 

Sama se bori bežeći kroz prašumu i nekako, posle dosta muke, uspeva da se domogne svoje kuće, gde saznaje da su joj otac i sestra otišli za Francusku. Tu uspeva da stupi u kontakt sa Markom, saznaje da je veza između Marka i njena sestre bila izmišljena (u sestrinoj glavi, s obzirom da ima paranoje).  Sama se upušta u vezu sa njim i posle nekog vremena saznaje da je ostala trudna.

 

Roditi dete u takvim uslovima nije nimalo lako, pogotovo što Mark nije stalno u Hanoju. Njegov posao ga vodi po različitim delovima Vijetnama, a kasnije i u Rusiju. Za to vreme pojavljuje se Silvi, rešena da oživi prodavnice svile, ali i da pomogne sestri. Tu je za nju, pomaže joj da donese bebu na svet, ali opet zapada u paranoju i beži sa sestrinom bebom za Francusku, ostavivši sestru da se sama snalazi.

 

Mark u međuvremenu nalazi Nikol, i zajednički se bore da nađu Silvi i uzmu svoju bebu. Odlaze u Ameriku i tamo žive kao porodica. Nikol nije prekinula svoje veze sa sestrom i ocem, oprašta im sve, ali su oni ipak na bezbednoj udaljenosti od nje, Marka i njihove bebe-žive u Francuskoj i povremeno ih obilazi.

 

Raskošna i romantična priča sa istorijskim elementima i opisima Vijetnama. Uživala sam, kao i u svim Dajninim knjigama.